Romanovska ovca je najplodnija na svetu
Romanosvka rasa ovaca je najplodnija rasa na svetu. Prosečna plodnost prema raznim izvorima je 250-260 procenata. Na godišnjem nivou od 100 ovaca može se dobiti oko 350 jagnjadi.
Procenat varira, kako zbog genetskih faktora, tako i uslova i ishrane, kojom je jedinka izložena. Mlađe ovce češće na svet donose dva jagnjeta, dok starije najčešće jagnje po tri.
Romanovska ovca važi za rasu sa najdužim periodom parenja na svetu, tako da se može jagnjiti u svim periodima godine. Vreme nošenja ploda je nešto kraće nego što je uobičajeno i iznosi 138-143 dana.
Na svet donosi veoma vitalnu i otpornu jagnjad, pa je procenat preživljavanja jagnjadi veoma visok, imajući u obziru veličinu legla.
Romanovska ovca spada u severno kratkorepe autohtone rase, ali se pokazala otporna i za gajenje u našem regionu.
Romanovska jagnjad veoma rano polno sazrevaju
Romanovska jagnjad su veoma rano, već oko četvrtog meseca, polno zrela. Ova osobina omogućuje i ranije pripust od uobičajnog. Većina se ipak slaže da šilježice ne bi trebalo pripuštati pre 8-10 meseci starosti, dok ne postignu najmanje 70-75 procenata težine odraslih jedinki – oko 40kg.
Sama konstitucija ovce, kao i relativno sitnih jagnjadi, dovodi do toga da se ovca jagnji lakše nego većina drugih rasa.
Prirast jagnjadi varira i u granicama je od 200-300g dnevno. Težinu od 30kg romanovsko jagnje dostigne prosečno za 100-120 dana.
Crna glava, kratak rep
Ovca je srednje krupnoće. Odrasle ženke imaju od 50-60 kilograma, a mužijaci 70-90 kg.
Glava joj je obrasla crnom dlakom. Čeona-nosna kost je konveksna i može imati manja, ili veća bela polja. Krupnih je očiju, a uši, koje su srednjih dimenzija, su blago podignute uspravno, ili pak položene horizontalno spram očiju.
Vrat je srednje dug i ne preterano muskulozan. Noge su od lažnih kolena do papaka obložene dlakom crne boje, ali i na njima su dozvoljene beline. Prednje noge ne smeju biti suviše primaknute jedna drugoj, a zadnje noge ne smeju biti ni u O, ni u X položaju.
Rep romanovkse ovce je kratak, a raznim standardima toleriše se maksimalna dužina od 13-15cm. Rep je takođe obrastao dlakom, mada je u početnom stadijumu kod mlađih jedinki dozvoljeno i prisustvo vune.
Romanovska vuna ima četiri vrste vlakana
Vuna je dosta specifična i karakteriše je prisustvo četiri vrste vlakana različitih osobina. Osijasta vlakna sa kojima se jagnjad rađaju su dužine 3-4 cm i debljine 60-90 mikrona. Jagnjad su tada izrazito crne boje sa dozvoljenim belim poljima na glavi, nogama i repu.
U uzrastu od 3 meseca boja jaganjaca se menja zbog izrastanja puha. Puh čine 20-45 mikrona tanka vlakna, koja nadrastaju osijasta te formiraju karakterističnu sivu boju.
Kod odraslih ovnova brzo se može uočiti da imaju karakterističnu grivu. Ona je sačinjena od izrazito grubih osijastih vlakana čija debljina može biti i preko 90 mikrona. Romanovska ovca takođe poseduje izrazito kvalitetnu i elastičnu kožu, te se ova rasa ranije u SSSR-u pre svega gajila za potrebe kožne industrije.
Mleka ima, ali ne za ljude
Ovca spada u izrazito mlečne i za 100 dana laktacije proizvede od 100-150 litara mleka. Iako veoma mlečna, zbog brzog zasušivanja se retko koristi za proizvodnju mleka. Sa druge strane, visoka mlečnost u normalnim uslovima i pri kvalitetnoj ishrani omogućuje ovci da samostalno othrani svoje brojno leglo.
Meso koje jedu i oni koji ne vole jagnjetinu
Meso romanovskih ovaca je veoma cenjeno zbog dobrog ukusa, sočnosti i odsustva specifičnog mirisa.
Kažu da ukus podseća na ukus divljači, pa je to i razlog da se u mnogim restoranima na zapadu meso romanovske ovce tretira kao delikates. Kosti su tanke i lagane, pa udeo ikostiju u mesu iznosi do 10 procenata, a radman mesa je 45-50 procenata.
Romanovska rasa je sve popularnija
Romanovska ovca ima dosta specifičnosti, koje je čine posebnom na ovim našim prostorima. Treba imati u vidu da ove specifičnosti zahtevaju i nešto drugačiji pristup gajenju. Jer iako je sama visoko otporna i izdržljiva, brojnost legla i učestala jagnjenja utiču i na potrebe jedinke.
Obzirom na naše tržište ova rasa se pokazala kao veoma konkurentna i cenjena. Mnogi odgajivači su prepoznali prednosti romanovske ovce na našem tržištu, te je populacija ovih ovaca u Srbiji u velikoj ekspanziji. Takođe, veliku popularnost kod nas imaju i melezi romanovske ovce, koji su se pokazali veoma plodni, sa prirastom koji je i do 30 procenata bolji.