Kako izabrati pravog romanovskog ovna za priplod?

Ovan vredi pola stada – važi pravilo. Tu ima istine, jer kad ovan pari ovce, jaganci dobijaju 50 posto gena od njega. Zato treba pažljivo izabrati ovna za priplod. Ali kako?

U ovom tekstu ćemo vam podeliti naše iskustvo.

Kad mi biramo ovniće za priplod, obraćamo pažnju na sledeće stvari:

• zdravlje
• plodnost i policikličnost
• prirast i kilaža
• genetika tj. kakvi su roditelji
• estetika
• mesnatost
• vuna

Sa zdravljem nema kompromisa

Zdravlje stada je prioritet i najlakše se može ugroziti, ako se na farmu dovode bolestan – zaražen ovan. Ovo se nekako podrazumeva, ali svakako treba naglasiti da je zdravlje neophodan uslov da bi se prešlo na praćenje ostalih osobina.

Pored zaraznih bolesti u zdravlje ubrajamo i zdrave, jednake (i velike) testise i zdrave, jake noge.

Plodnost stada u zemlji gde se prihod od ovaca ubira gotovo u potpunosti od prodaje jagnjadi, je veoma bitan faktor.

Mnogi stručnjaci smatraju da plodnost, bez obzira na rasu ovaca, treba da bude u samom vrhu selekcijiskih kriterijuma. Ova osobina se veoma “sporo” koriguje i uvek je treba “održavati”. Kod romanovske rase ovaca, ovo je razlog više, jer je plodnost njen zaštitni znak.

Veličina legla je osobina na osnovu koje se određuje da li je ovca i koliko plodna. Ali treba imati na umu da jagnje nasleđuje osobine roditelja, a ne legla iz koga je. Istraživanja pokazuju da je bolje izabrati jagnje iz manjeg legla od proseka, ako mu majka ima natprosečnu plodnost, nego jagnje iz većeg legla, od majke čija je ukupna plodnost ispod proseka.

Plodnost majke iznad proseka je dovoljna

Druga preporuka struke jeste da baš zbog toga što se plodnost “sporo” nasleđuje u odnosu na prirast na primer, ne treba preterivati i insistirati da izbor vašeg ovna padne na baš onog iz legla četiri, pet, ili šest. Razlog je jednostavan. Grla iz velikih legala najčešće ostaju sitnija i slabije napreduju od proseka, tako da takav ovan može da lako smanji prirast celoga stada, dok plodnost ne može primetno da poboljša.

U najkraćem, mi težimo da nam izbor ovna bude od majki čija je plodnost iznad proseka, sa tim da i veličina legla bude tri. Na primer, naš ovan David je od jako dobre majke Anne, koja je do sad svaki put ojagnjila trojke.

Policikličnost se sporo nasleduje

Policikličnost je pored plodnosti takođe veoma interesantna, ako gledamo ukupan broj jagnjadi na godišnjem nivou. I ova osobina se sporo koriguje, tako da ako planirate da organizujete rad na farmi sa više jagnjenja u jednoj godini, onda je dobro da se jagnjad biraju od majki, koje su se dokazale u vansezonskim jagnjenjima.

Prirast budućeg oca direktno utiče na prirast stada

Radujemo se, kad vidimo kako naše stado napreduje. Na početku pre nekoliko godina smo se radovali ako prirast bude preko 250 grama dnevno. Ove godine kod pojedinih grla prirast je bio preko 300 grama, što je jako lepo za romanovsku rasu.

Razlog brzog napredovanja je u tome što je prirast brzo nasledna osobina. Naše matično stado je bilo od ruskih linija. Ali smo pre pet godina nabavili i prva češka grla, koja su po gabaritima bila vidno krupnija i nakon samo jedne – dve generacije, dobili smo jagnjad koja su gotovo isto napredna kao i kod čeških linija, a sa druge strane smo uspeli da očuvamo i plodnost i policikličnost Ruskinja.

Balans je preporučljiv

Gotovo svaka rasa ima nešto po čemu je bolja od drugih. Naše je mišljenje da baš te glavne karakteristike trebaju biti prioritet u selekciji, ali i da treba biti umeren.

Ako se pažnja previše usmeri u jednu osobinu, veoma često se dešava da neke druge osobine “izblede”. U slučaju romanovske rase, prirast treba da bude u vrhu selekcijskih prioriteta, jer nije isto da li se jagnje do 35kg gaji 3-4 meseca, ili će to potrajati dosta duže.

U krajnjem slučaju, makar u Srbiji, država daje podsticaj za svako isporučeno jagnje, samo u slučaju ako nije starije od 5 meseci. Tako da bi to trebao imati na umu.

Drugi (ne) manje bitni kriterijumi

Pored ovih osnovnih kriterijuma bitan je naravno i spoljašnji izgled (stav, izgled glave, dužina repa, širina, dubina, dužina, mesnatost), ali i isto tako veoma je korisno poznavati roditelje od biranog grla. Još korisnije, ako poznajete i njihove dalje pretke.

Poznato je da su u razvijenim zemljama ovčari uspevali da koriguju dosta neželjenih osobina u svojim stadima upornom selekcijom, kao na primer: da poboljšaju majčinski instinkt, vitalnost i zdravlje jagnjadi, smanje strah i stres…

Odrastao ovan je sigurnija investicija

Za kraj ne treba zaboraviti da što je ovnić-ovan stariji, to više znamo o njemu. Da li će mlado jagnje izrasti u dobrog ovna, nikad ne možemo biti sigurni. Pa čak ako i izraste, da li će te svoje osobine dominantno prenositi na potomstvo? Sve ove neizvesnosti mogu se otkloniti, ako u priplod pripuštamo isključivo proverene ovnove, za koje znamo kakve potomke su već davali.

U svakom slučaju, ako ste u potrazi za “savršenim” ovnom sa druge farme, težite da to bude od nekoga ko prati podatke o grlima iz svoga stada i pre svega neko kome verujete. 

Izvori:

Storey´s Guide to Raising Sheep – Paula Simmons & Carol Ekarius (2009)

The Veterinary Book for Sheep Farmers – David C. Henderson (1990