Proliv kod jagnjadi je nezgodna, ali uobičajena pojava, koja utiče na prirast. Ako se infekcija otme kontroli, može čak uzrokovati i smrt. Šta treba uraditi kad romanovsko jagnje ima proliv?
U ovoj priči ćemo izneti neke savete kako izbeći proliv kod jaganjaca i šta uraditi ako ipak dođe do toga.
Najbitnija preventiva protiv proliva je kolostrum
Novorođeno jagnje dolazi u kontakt sa raznim mikro-organizmima čim mu glava izviri na ovaj svet. Neki od njih su čak poželjni, ali drugi mogu da budu opasni po život jagnjeta.
Najbitnija preventiva protiv infekcije i proliva je kolostrum, majčino prvo mleko koje je osnovni izvor antitela za jagnje. Veoma je bitno da jagnje u prvih 24h života dobije dovoljno prvog mleka. Kvalitet i količina kolostruma u mnogome zavise od ishrane majke u vreme bremenitosti.
Kad jagnje ima proliv?
Faktori koji utiču na pojavu proliva mogu biti sledeći: prljav obor ili prljava – zagađena voda, ili hrana, ishrana ugljenim hidratima u višku, previše jagnjadi u malom prostoru ili stres. Svi, ili neki od navedenih razloga.
Po našem iskustvu, najkritičniji je period kada jagnje počne da konzumira značajnije količine koncentrata. Zato je veoma bitno količinu hrane postepeno povećavati.
Drugi momenat često bude odlučenje. Tada jagnje doživljava stres prilikom odvajanja od majke. Ako su romanovske ovce i velika legla u pitanju, možda odlučena jagnjad nisu u dovoljno velikom prostoru.
Samo suvo seno za jagnjad sa prolivom
Ipak, iako su okolnosti u redu, čak i mala količina bakterija može napraviti štetu, ako jagnje nije dobilo dovoljno kolostruma. A sa druge strane, kolostrum neće uvek pomoći protiv jake infekcije.
Kad jagnje ima proliv, prvo šta treba uraditi je smanjiti količinu koncentrata. Suvo seno je najbolja hrana za retku stolicu, čak i slama prija organima za varenje hrane.
Zatim je dobro izolovati prolivaše od zdravih jagnjadi, da imaju svoj mir i da se bolest ne širi.
Ne štedi na prostirci
Tamo gde ste uočili retku stolicu, ne štediti na suvoj i čistoj prostirci. Slama je stvar o čemu se ponekad ne slažemo međusobno: Mia je učila od finskih kolega da slame ima dovoljno kad je i čobaninu prijatno sedeti u oboru. Dok Ivan misli, da je dobro imati na umu i sveukupnu računicu.
Preporučujemo uvek proveravati da ovce imaju čistu vodu u kofama, ili u pojilici. Pojilice treba čistiti svaki dan. Mokra prostirka ispod njih je takođe mesto, gde bakterije rado borave.
Rastvor za nadoknadu tečnosti možeš napraviti sam
Ako je jagnje u lošem stanju i neće da pije ni da jede, situacija je već opasna. Tada je potrebno hitno nadoknati izgubljenu tečnost da ne dođe do dehidratacije. Elektrolite možeš kupiti u apoteci (oni isti kao za ljude), ili ih napraviti sam.
Evo ga recept od našeg veterinara:
- U 4 litra vode pomešati
- 3 kašičice kuhinjske soli,
- 3 kašičice sode bikarbone NaHCO3,
- 5 kesica kalijem chlorida tj. 5 grama (iz apoteke za ljude) i
- 3 pune supene kašike dekstroze (u prodavnicama zdrave hrane)
Ovako pripremljen rastvor se daje zagrejan na 40 stepeni, u količini od oko 40 ml na 5 kg telesne mase na svakih sat vremena. Za davanje bilo koje tečnosti nama se najbolje pokazalo
gumeno crevo, koje može kod nas da se nađe u nekim apotekama za ljude.
Za teže slučajeve kontaktiraj veterinara
Antibiotici su vrlo često potrebni u težim slučajevima proliva, da se upala u crevima smiri – pogotovo ako ima krvi u stolici. Zbog toga, u tim slučajevima obavezno tražiti pomoć veterinara.
Imali smo veliki problem
Koliko god se trudiš i vodiš računa o svemu, opet može doći do problema. Tada je dobro početi istraživati šta je pravi uzrok.
Pre nekoliko godina mi smo imali prilično veliki problem sa prolivom. Trajalo je dugo i nismo znali u čemu je stvar. Najgore je bilo sa tek odlučenim jaganjcima. Bilo je tu lečenja, čak i uginuća, a prirast je naravno bio loš.
U pomoć nam je pritekao veterinar, koji je poslao stolice na ispitivanje na Veterinarski fakultet u Beogradu.
Ništa lepše od rešenja problema!
Rezultat: Bakterija Ešerihija coli. Odmah nakon toga smo ispitivali vodu i hranu i pronašli da je bunar iz koga smo koristili vodu kontaminiran ovom bakterijom.
Promena se osetila već posle prvog dodavanja granula hlora. Bili smo preporođeni, iako je posao čišćenja hlorom morao da se radi na dnevnom nivou. Nedugo zatim, uspeli smo da prikačimo farmu na gradski vodovod.
Sad je sve dosta lakše, a proliva ima veoma retko.
Na kraju, želimo da vam jagnjad budu zdrava i vesela. Ako vam se čini da je ova priča korisna ili imate pitanja, ostavite komentar.
Izvori, koji smo koristili za ovu priču (pored raznih foruma, konsultovanje veterinara i vlastitog iskustva) su:
The Veterinary Book for Sheep Farmers. David C. Henderson. 1990.
Practical Lambing – A Guide to Veterinary Care at Lambing. Andrew Eales & John Small. 1986.
Elämä lampaiden kanssa – lampaiden puolesta. Greta Stenberg.
Omat lampaat – pienlampurin käsikirja. Kirsti Hassinen i Jukka Tobiasson.
Sheep and Lamb diarrea: How we treat it?